Primer: Vozač automobila „A“ izgubio je kontrolu nad vozilom i izazvao saobraćajnu nezgodu tako što je udario u automobil „B“ koji je zaustavljen na parkingu. U automobilu „B“ nije bilo putnika.
Vlasnik automobila „B“ je kao posledicu ovog događaja pretrpeo materijalnu štetu u vidu umanjenja svoje imovine – oštećenje automobila, i ima pravo da potražuje naknadu materijalne štete od vozača automobila „A“, odnosno od osiguravajućeg udruženja kod kojeg je njegov automobil osiguran.
U ovom slučaju, vlasnik automobila “B”, da bi ostvario svoje pravo na novčanu naknadu materijalne štete, potrebno je da utvrdi identitet štetnika, odnosno, da identifikuje njegovo vozilo. Najbolje je pozvati lokalnu stanicu saobraćajne policije kako bi sačinili zapisnik o saobraćajnoj nezgodi.
Kod materijalne štete je to relativno jednostavno.
U prvom primeru, visinu materijalne štete određuju procenitelji osiguravajućeg društva, ili pak stručna lica odgovarajuće struke – sudski veštaci, stručnjaci za mašinstvo. Oštećeni zatim ima pravo da zahteva da se njegov automobil dovede u stanje u kakvom je bio pre oštećenja ili da mu se isplati odgovarajuća suma novca sa kojom će on posle sam da popravi automobil.
Slično je i kod naknade materijalne štete za izgubljene „auto dane“, neisplaćene plate radnika i sl.
Određivanje visine novčane naknade nematerijlne nije tako jednostavno jer se ona ne može „opipljivo“ izraziti.
Nematerijalna šteta izazvana događajima kao što su: saobraćajna nezgoda, okliznuće na javnoj površini, pad u neobezbeđen šaht ili povreda ugleda i časti, ogleda se u narušenoj psihičkoj ravnoteži čoveka koja je izazvana tim događajem.
Novčana naknada nematerijalne štete u tim slučajevima služi da toj osobi pričini određeno zadovoljstvo kako bi psihička ravnoteža bila ponovno uspostavljena, dok Zakon upućuje sud da vodi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome ta naknada služi.
Možemo zaključiti da će visina novčane naknade nematerijalne štete koju će odrediti sud biti veća ukoliko je intenzitet pretrpljenog fizičkog bola i straha bio jači i dugotrajniji.
Novčana naknada materijalne i nematerijalne štete može se ostvariti u sudskom, parničnom, kao i u vansudskom postupku.
Vansudski postupci po pravilu traju kraće u odnosu na sudske i podrazumevaju manje ulaganja od strane klijenata, međutim, većina štetnika nije voljna da dobrovoljno, mirnim putem naknadi prouzrokovanu štetu, što neminovno dovodi do pokretanja sudskog, parničnog postupka.
Nadamo se da Vam je ovaj post bio koristan i da Vam je približio osnovne aspekte pravnog pojma štete, kao i naknade iste, ali naglašavamo da je neophodno da se pre upuštanja u bilo kakav postupak obratite advokatu, jer je advokatura jedina služba koja se u našoj državi profesionalno bavi pružanjem pravne pomoći građanima!